Општина Кнић територијално припада подручју Груже, најживописнијем делу Шумадије. У свом саставу има укупно 36 села и заузима површину од 413км .  Друмским и железничким саобраћајем добро је повезан са свим крајевима у Србији. У централном делу општине формирано је Гружанско језеро на коме постоје веома добри услови за спортове на води (веслање и кајак) и риболов. Ловиште ʺГружаʺ је оивичено обронцима планине Рудник са севера, Котленика са југа и Гледићких планина са југоистока, идеално место за лов крупне и ситне дивљачи.

У селу Честин, недалеко од магистралног пута Крагујевац-Краљево,  налази  се задужбина деспота Стефана Лазаревића – манастир Каменац.  Смештен је у самом подножју Гледичких планина и настао  је у време градње манастира Каленић, који је од њега удаљен 8 сати хода.

Манастир Каменац

Манастир Каменац

Грађен је десет година у периоду од 1416. до 1426. Према предању,  за манастир Каленић су запрегама вукли камен са Борачког крша. На месту где је подигнут Каменац био је пропланак на коме је караван ноћу одмарао. Одмах иза пропланка почиње велики успон и слуга
Кроз двориште манастирске  порте се долази до најстарије школе у овом делу Шумадије, коју је основао Николај Николајевић 1818.године.  који је предводио караван, саваки пут је остављао по мало камења, како би растеретио стоку у запрегама. Када је завршен Каленић на пропланку у Честину је била хрпа камена и слуга је оптужен да је крао камен. Деспот Стефан је дошао дошао да провери гласине и  слуга му је  рекао да није крао камен, ваћ да је желео  да се и ту сагради светиња. Деспот Стефан је откупио земљу и на њој почео да гради манастир, који је због поменутог камена, назван Каменац.  На спољашњој цокли се налзи „стопа Св. Саве“ испод које је у темељу укопана повеља манастира. Иконостас и резбарију је радио Димитрије Посниковић у XИX веку.  Манастир слави 21. септембар – Малу Госпојину.

Географски положај

Општина Кнић се простире између 440° северне географске ширине и 210° источне географске дужине, на 413км². Обухвата 36 села и ограничена је општинама: Крагујевац на североистоку, Горњи Милановац на северозападу, Чачак на западу и Краљево на југу. Географски посматрано, општина Кнић има средишњи положај у јужном делу Шумадије , на прелазу од високих шумадијских планина, долином реке Груже, према западноморавској равници. Основна путна мрежа општине укључена је у мрежу путева региона Шумадије и Поморавља. Јужни део општине је боље саобраћајно повезан од северног – преко магистралних путева и железничке пруге, повезан је са индустријским центрима: Чачком, Крагујевцом и Краљевом. Северни део општине, је регионалном путном мрежом преко Крагујевца и Горњег Милановца укључен у шире саобраћајне системе земље. Најважнији природни потенцијал општине Кнић је пољопривредно земљиште које обухвата 2/ 3 територије општине и простире се на 27.127 ха од чега 99,8% припада индивидуалном сектору, тако да пољопривреда има врло значајну улогу у свеукупном развоју привреде. Пољопривреда је водећа грана како по обиму производње тако и по запослености активног (61,6% становништва се бави пољопривредном производњом).

Клима

Гружа се налази у југозападном   делу Шумадије (висока Шумадија). Истовремено, њен крајњи   јужни део припада Западном Поморављу. Положај   Груже на контакту Шумадије и Западног Поморавља, у великој мери је условио   њене климатске одлике. Гружа припада зони умерено- континенталне климе. Гружу одликују   осетне микроклиматске разлике, условљене морфологијом   терена и висинском разликом најнижег и највишег дела проучаване територије. У котлини преовлађује континентални климат. Умерено континентални климат влада у ободном планинском појасу, изнад 600 м.н.в. Климатска   обележја Груже у великој мери одређују обим, структуру и квалитет биљне производње.

Становништво

Територији општине Кнић припадају 36 села. Према попису из 201.године живи 14.237 становника. Природни прираштај је износи -13,4‰, а број запослених у општини износи 1475 људи . У општини се налази 26 основних и 1 средња школа.