Споменик природе „Борачки крш”

Природни музеј наше историје

Борач је село у општини Кнић, 20 километара удаљено од Крагујевца. Над питомом, зеленом долином Груже, издиже се као мрки стражар вулкански брег неземаљског изгледа – Борачки крш. Страховите природне силе су на стрмој јужној литици брега извајале фантастичне скулптуре од окамењене лаве. Иза њихових леђа, на северној страни брега налазе се остаци древног Борча.

Борачки крш је природни музеј наше националне и трагичне историје. На његовим доминантним и тешко приступачним врховима налазе се остаци темеља, поред античких зидина, средњовековног града Борча.

Вековима је био изложен нападима разних народа са свих страна. Наши стари српски хроничари га често помињу. Историја каже да су око њега вођене дуге и крваве борбе, тако да се његово име Борач, које је веома старо, може једино извести из глагола „борити се“.

Фотографија: Милан Габарић
Остаци римске куле

Утврђење из доба Римљана

Према нашим познатим археолозима и историчарима, који су у више наврата вршили ископавања на овом локалитету, Борачки крш био је насељен неколико хиљада година уназад.

Прво утврђење, поставили су Римљани којима је било значајно као осматрачница и чувар значајног римског пута који пролази подножјем крша.

Историјски значај

Још у време Властимира, помиње се ово подручје као део српске државе. Коначно и за дужи период то постаје у време Немањића. Дуги низ векова, представљао је бедем српске државе који је штитио наш народ од напада непријатеља са севера. Представљао је важно војно-стратешко место свих средњовековних владара. Они су га радо посећивали, а највећи печат оставио је Деспот Стефан Лазаревић. Он је овде проводио пуно времена и издао је и неке повеље унутар зидина овог славног града. Једна од њих трговински споразум с Дубровачком републиком потписан 1405. године. Овуда су пролазили каравани, путовали рудари Саси, долазили учени монаси, занатлије и уметници да раде на тврђави и задужбинама.  Њоме је пролазила саобраћајница која је спајала Београд, рударске центре на Руднику, а затим клисуром Ибра и долином Рашке водила ка Дубровнику. Тим путем стизали су каравани са луксузном занатском робом, а враћали су се натоварени српским сребром, златом, кожом, вуном, воском, вином, медом и сиром. Коначни пад овог Борча десио се заједно са падом Српске деспотовине.

Фоографија: Владимир Јовановски
Препознатљив Борачки крш по свом гребену, облика џиновске кресте, изузетно је привлачан за љубитеље активног одмора, планинаре, алпинисте, рекреативце, излетнике... Поред крста, који представља симбол овог средњовековног града, поглед који се пружа са његових нестварних врхова оставља без даха. Вишегодишња је инспирација бројних песника и сликара. Дух векова одише овим местом и позива сваког ко се на њему нађе да се присети својих корена и древних времена. 

Због очувања стена изузетних геолошких и геоморфолошких карактеристика и карактеристичне флоре и фауне од којих су многе врсте заштићене на основу националног законодавства, Уредбом Владе Републике Србије (2019.) стављен је под заштиту као природно добро од изузетног значаја, односно I категорије као споменик природе "Борачки крш".
Фотографија: Јелица Милентијевић

Доживите ово прелепо искуство.

Споменик природе Борачки крш

Галерија

Свиђа Вам се оно што видите?

Текст: Младен Новаковић, Драгица Илић

Фотографије: Мирослав Јеремић, Снежана Поповић, Небојша Станојловић, Милан Габарић, Горан Јордански и Војислав Луковић

Материјали на овом сајту заштићени су ауторским правима и свако неовлашћено коришћење може представљати кршење законских прописа који уређују ову област. Материјале са овог сајта можете да користите за сопствену употребу, али не можете да их на било који начин мењате, репродукујете или јавно приказујете или дистрибуирате, односно користите на неки други начин у јавне или комерцијалне сврхе, без дозволе ТО Кнић.